otok brač

Za prvu stanicu u mojoj Monopol turi sam se odlučila za otok Brač (originalni naziv polja). Ovo ostrvo za mene ima veliku sentimentalnu vrednost, pa je stoga zaslužilo i da bude prvo na mom putovanju. Kada sam bila mala tamo sam provodila po celo leto, malo duže dok nisam krenula u školu, a posle ceo letnji raspust.

Naime, u Bolu na Braču smo imali kuću koju su delile moje nana i baka, tako da je uvek bilo mesta za nas. Kada je počeo kermez u zemlji kuću smo prodali i od tada nisam bila tamo, što će reći više od četvrt veka, tačnije 27 godina.

Do Brača sam putovala prvo avionom do Splita, a zatim je trebalo da uhvatim katamaran direktno do Bola. Do splitske luke sam stigla autobusom koji staje odmah na izlazu sa aerodroma, cena karte je 30 kn po osobi i kupuju se u autobusu, a putovanje traje oko 35 minuta. Pošto sam do luke stigla malo knap, a red za kupovinu karata je bio predugačak, zamolila sam dečka koji raspoređuje vozila za trajekt ako može da me progura preko reda. Bio je baš ljubazan i fin, ali zbog velike gužve u toku sezone nije bilo karata (karte je potrebno kupiti unapred bar 1-2 dana, može on-line na sajtu Jadrolinije). Tako da sam kupila kartu za trajekt za Supetar (33 kn), a iz Supetra do Bola išla autobusom (karta u jednom pravcu 43 kn, a povratna 50 kn?!!?). Sve u svemu put traje bar dva sata duže, ali i putovanje do odredišta je takođe doživljaj. I na kraju baš mi je bilo drago da sam išla trajektom, sediš napolju i uživaš u pogledu na vodu (katamaran je vodeni autobus!!).

I konačno sam stigla…

Čak i posle toliko godina, sve je delovalo tako poznato, tačno sam znala gde je šta i kuda bi trebalo da idem, kao da sam svake godine dolazila.

Prvi utisak kada sam stigla je bio „Uf koliko sveta“. Kada sam ja poslednji put bila Bol je bio malo ribarsko mesto sa par hotela (bukvalno par), a sada ljudi svuda. Gde god su mogli otvorili su po ugostiteljski objekat i stavili stolove.

Čim sam se smestila u hotel prva stvar koju sam uradila otišla sam da vidim našu kuću. Malo je reći da sam se razočarala. Od lepe i vesele kuće pune boja napravili su mermerno utvrđenje. Nema šarenila i cveća, to više nije to! Vidite i sami.

nekad i sad

Htela sam da se popnem i pogledam unutra, ali sam odustala da se ne bih dalje razočarala. Ali, šta je tu je…

Prvo veče sam provela lunjajući po uskim uličicama i podsećala se svega. Kada sam došla do Župne crkve Gospe od Karmela izgrađene u baroknom stilu iz 17 veka, videla sam da se sprema neki koncert, tako da sam tu i ostala. Manifestacija u okviru koje je bio koncert je Bolsko lito, koja traje od juna do septembra u organizaciji Centra za kulturu Bol.

Koncert je bio lokalne klape Braciera. U Bolu inače ima muzička škola i ponose se svojom tradicijom klapa, pored muške imaju i žensku i dečiju klapu. Momci iz Braciere su bili odlični (iako ja baš nisam kompetentna da sudim-toliko nemam sluha da mi je brat jednom rekao da nije siguran kako ja čujem!!). Bili su obučeni u majice sa likovima iz Alan Forda, pa je možda i to doprinelo da mi se baš dopadnu.

monopol_bol-1

A evo i snimka ove večeri, čisto da se čuje da sa mojim sluhom je sve u redu.

Iako je ova klapa poznata i ima koncerte svuda, momke sam viđala na radnim mestima narednih dana, jedan radi u luci, drugi iznamljuje vozila turistima, tako da izgleda im slava nije udarila u glavu.

Još jedna manifestacija u okviru Bolskog lita par dana kasnije bila je i Bolska litnja noć-Gastronomsko glazbeni program, to naravno nisam propustila. Muke žive šta probati, na kraju je odluka pala na crni rižoto i pljeskavice od škampa!!

monopol_bol-13

Da ostanem na temu gastronomije, kako sam već rekla da je ogromna gužva to znači i da je mala verovatnoća naći mesto u nekom od restorana uz obalu. Ali Bol ima svoja skrivena mesta, a to je restoran Jadranka preko puta župne crkve. Rade muž i žena već više od 30 godina i to odlično. Škampi na žaru su odlični, a rižoto sa kozicama i hobotnicom je možda nešto najbolje što sam skoro probala!!!

Cela panorama Bola može da stane u četiri slike.

Slika 1

monopol_bol-3

Ovde se vidi prva dalmatinska vinarska zadruga iz 1903. godine. Prva zlatna medalja za vino iz ovoga podruma dobivena je u Parizu već 1909. na Međunarodnoj izložbi vina. Tu je moj tata išao da toči vino dok smo dolazili, a sada je zadruga pod zakupom privatnika, koji ga je rekonstruisao i tehnološki unapredio i proizvodi vina pod robnom markom Stina. Ušla sam i malo prošetala, ali malo je napucano za moj ukus. Inače na prvom spratu vinskog podruma se nalazi srednja škola!!!

Sa leve strane nalazi se bioskom, koji ima fenomenalnu letnju pozornicu i sada je to Kino Mediteran. Ono što je interesantno, svaki dan se daje drugi film, isto kao i kada smo bili mali. Kada smo gledali filmove na letnjoj pozornici pravile su se pauze za posluženje, a moj brat smatra da je film tekao i tokom pauze samo su stavaljali karton na projektor, ali nisam baš sigurna.

Sa desne je restoran u okviru vinarije u kom se nalazi stari bunar. Previše ljudi, previše stolova, čak i po ulici i zidu od gradske plaže. Malo dalje nalazi se odlična poslastičarnica Specijal sa fenomenalnim sladoledom. Još jedna nekad i sad slika!

Slika 2

monopol_bol-2a

Marina Bola sa tri palme u pozadini kod kojih se i dalje nalazi prodavnica. Na desnoj strani slike a i same rive je galerija Branislav Drešković, koju toplo preporučujem. Umetnik po kome galerija nosi ime je poreklom sa Brača i poznati je animalista. U Galeriji se nalazi jedan od najreprezentativnijih postvki hrvatske moderne umetnosti na tri sprata. Inače umetnička zbirka Galerije ima svojstvo kulturnog dobra Republike Hrvatske. Dok sam ja bila na prizemlju je bila i gostujuća izložba „Strip na prijelazu iz medija u medij“ autora Ivana Svaguše, Vinka Barića i Mira Župe, koji bi trebalo svakako videti!!

Slika 3

monopol_bol-16

Loža koja je izgrađena 1884. godine prema projektu Antuna Radića (iznad je crkvica iz 16. stoljeća, sv. Bernardin kasnije sv. Ante). Prema tabli koja stoji kaže se da se tu skupljaju boljani kako bi razgovarali o svakodnevnim stvarim, u šta sam se i sama uverila. Kada sam išla da kupim kartu za katamaran u povratku, u pola 7 ujutru tu je već bilo sveta, uglavnom lokalnog, koji pije kafu, turisti još spavaju.

Slika 4

Svetionik, mesto koje većina turista prvo vidi kad dolazi u Bol, ipak tu staje katamaran. Inače prodaja karata za katamarane radi četiri puta po pola sata dnevno oko 6, 11, 13 i 17!! Naravno i tu ima ugostiteljski objekat!!


Jedino što mi je žao što nisam posetila je Dominikanski manastir iz 15. veka i njihov Muzej, ali on se otvara samo kada su mise (svakim danom u 7, a nedeljom u 8 sati ujutru) da vidim između ostalog i oltarnu palu „Bogorodica sa svecima“ koja je potekla iz radionice Jacopa Tintoretta. Ali eto još jednog razloga da ponovo dođem. Inače dominikanci su osnivači hotela Bela kuća (sada su delimični vlasnici), koji se nalazi u mirnom delu Bola, sa sopstvenom plažom. Hotel je bio fenomenalan, ali sada je ruiniran, nažalost.

monopol_bol-12
A sada…najznačajnija tačka ovog malog mesta koje dobija ogroman turistički značaj je plaža Zlatni rat, simbol hrvatskog turizma (samo pogledajte reklame za posetu Hrvatskoj i sve će biti jasno). Plaža je šljunkovita (kakva plaža i treba da bude), duga oko 600-700m i menja oblik u zavisnosti kako vetar duva!!!

monopol_bol-10

monopol_bol-25

Ipak je to pravo more, sa fenomenalnom plažom i vodom taman kakva treba. Možda je ovo sve subjektivno, jer ipak sam ja tu naučila da plivam!? Ko će ga znati… Ali, voda je i dalje kao na starim slikama.

Za posetu Bolu posle više od četvrt veka, napravila sam specijalnu haljinu, kao omaž haljini što mi je mama pravila kada sam bila mala. Uspela sam da se slikam na istoj lokaciji kod svetionika sa Dominikanskim manastrom u pozadini.

1980-2017

Za sve koji se odluče da posete Bol sve informacije (i više od toga) možete naći na njivom sajtu www.boljani.info.

Preko agencije Atlas sam uplatila polu-dnevnu turu po Braču i moram da priznam da je to bila odlična odluka. Iako je bilo toplo i morala sam da odem do Supetra vredelo je. Devojka koja je vodila bila je odlična, tako da je pola dana prošlo za čas! Brač inače nema grad samo manja i veća mesta!!

Supetar

Glavna luka Brača

Škrip

Najstarije naselje na Braču, smatra se preko 1000 godina. U njemu se nalazi Muzej otoka Brača koje dijelom zatvaraju ilirske zidine i rimski mauzolej, smeštena je bogata zbirka rimskih, kasnoantičkih i ranosrednjovekovnih spomenika graditeljstva i skulpture, među kojima se ističu Herkulov lik, nalazi u Mirju i drugde, kao i odlivak Povaljskoga praga. U ostalim dvoranama nalazi se zanimljiva etnografska zbirka ovog poljoprivrednog, stočarskog i kamenarskog ostrvai vredni predmeti kućnog namještaja. Iznad rimskog mauzoleja je visoka kula Radojković podignuta u 16. veku za mletačko-turskih ratova. Inače na spratu muzeja se nalazi i zbirka raznoraznih predmeta koji su sa sobom doneli pomorci, od kojih je meni najinteresantnija bila bugarska ikona!!?

Postira

Malo slatko mesto, gde se u oktobru ove godine organizuje prvo svetsko prvenstvo u branju maslina!!! U Postiri ima i mala radionica sapuna koji se prodaju širom Hrvatske.

Pučišća

Klesarska škola, jedno od možda najfascinantnijih stvari koju sam videla na ovoj turi. Ovo je klasnična srednja zanatska škola, ali tu se školuju klesari iz svih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Đaci su sami sredili prozore na školi. Inače na Braču se nalazi kamenolom (jedan od dva koji se nalaze na ostrvima, drugi je na Koručuli). Svi su čuli za brački mermer, ali to u stvari nije mermer već krečnjak, ali odlično izgleda.

Vidova Gora

Najviša tačka ostrva sa svojih 778m nadmorske visine čini Brač najvišim ostrvom Dalmacije. A i pogled je fenomenalan.

Još jedna nasumična činjenica vezana za Brač, na ovom ostrvu se nalazi fabrika koja je do pre godinu dana proizvodila bombone Kavabon i Helf i žvake Bubble Double!!!

Ja sam ljubitelj Kavabona i stalno ih imam, ali dok sam ovo pisala pronašla sam i „da su Bombon s kavom dizajniran je još davne 1975. Zbog relativno visokog sadržaja kofeina, bombon ima učinak održanja u budnom stanju. Kada ste umorni prilikom učenja, vožnje automobila ili radeći nešto slično, bombon će Vam pomoći smanjiti pospanost i mentalni umor„.

Na kraju topla preporuka za posetu Braču, ja ću sigurno ići opet. Ali, mislim da će to biti negde van sezone, je ipak ima previše ljudi u julu. Gužvu najbolje može da ilustruje slika Vinka Barića-Prebukiranost turistički kapaciteta u Dalmaciji, akril na platnu, 2017 koja je trenutno izložena u bolskoj Galeriji.

monopol_bol-17.jpg

 

Advertisements

4 Comments Add yours

  1. Povratni ping: otok hvar – marijakorac
  2. Tanja kaže:

    Uh, vratila si me u neka davna vremena… Bila sam vodić četiri sezone u Starom gradu na Hvaru, a imali smo i obavezan izlet u Bol… Tako da prepoznajem slike. Šteta što je dominikanski samostan zatvoren za posete, ranije je bio stalno otvoren i imali su kafe u bašti prema moru. Ono što je vrlo zanimljivo je činjenica da se u samostanu do kraja 60tih godina pisalo i ćirilicom, što se može videti iz izloženih dokumenata. Ukoliko su još izloženi.
    Još jedno divno mesto na Braču je Ložišća, ušušjano u stenu, prekriveno bugenvelijama… Ni ja nisam bila u tom kraju sveta od ’90. godine i imam želju, ali nikako da se nakanim.

    Liked by 1 person

  3. marijakorac kaže:

    Tanja, nadam se da ces uspeti da se organizujes da odes!! Kada sam bila mala znam da smo i mi ulazili u manastir, steta sto je sad nije uvek otvoren za posetioce. Sa donje strane su napravili hotel i ima basta, ali moram da priznam da je malo moderna i po meni ne pripada tu, pa sam preskocila!!
    Hvala na komentarima!!!

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s